Ve­ćeg ću­ta­nja od ono­ga ko­je pra­ti već vi­še od dvi­je de­ce­ni­je bor­ce iz ra­to­va od 1991. do 1999. go­di­ne ne­ma ne­go u Cr­noj Go­ri, ka­zao je otva­ra­ju­ći pro­mo­ci­ju knji­ge „Zad­nja li­ni­ja od­bra­ne” otac Pre­drag Šće­pa­no­vić obra­ća­ju­ći se broj­noj pu­bli­ci, po­ro­di­ca­ma po­gi­nu­lih i nji­ho­vim po­tom­ci­ma u krip­ti Hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci.
– Za­to je knji­ga Ra­da­na Ni­ko­li­ća iz Udru­že­nja bo­ra­ca ra­to­va od 1990. go­di­ne Cr­ne Go­re i svje­do­čan­stvo i opo­me­na oni­ma ko­ji su 315 voj­ni­ka i po­li­ca­ja­ca iz Cr­ne Go­re po­sla­li u rat, a sa­da to pre­ćut­ku­ju – ka­zao je on.
Ka­ko je re­kao aka­de­mik Zo­ran La­kić, pred­sta­vlja­nje ove knji­ge je ujed­no i pro­mo­ci­ja i ko­me­mo­ra­ci­ja. On je na­gla­sio da ime­ni­ma uli­ca, spo­me­ni­ka i osta­lim spo­men- obi­ljež­ji­ma tre­ba sa­ču­va­ti uspo­me­nu na bor­ce ko­ji su za do­mo­vi­nu da­li ono naj­va­žni­je što su ima­li – svo­je ži­vo­te.
Ova knji­ga je, na­gla­sio je aka­de­mik, spo­men-knji­ga po­gi­nu­li­ma ko­ji za­slu­žu­ju ne­za­bo­rav i po­što­va­nje. Uosta­lom, uka­zao je on, ta­kav se od­nos pre­ma po­gi­nu­li­ma nje­gu­je u ci­je­lom ci­vi­li­zo­va­nom svi­je­tu.
Is­ti­ču­ći da je dr­ža­va Cr­na Go­ra za­bo­ra­vi­la po­gi­nu­le u ra­to­vi­ma de­ve­de­se­tih, a da je­di­na ni­je na­pra­vi­la po­pi­se po­gi­nu­lih u Pr­vom i Dru­gom svjet­skom ra­tu, aka­de­mik La­kić je na­gla­sio da mla­di­ći po­gi­nu­li u ra­tu 1991–1999. go­di­ne „nijesu za­slu­ži­li za­bo­rav, a ni isto­rij­ska na­u­ka ih još ni­je sa­gle­da­la i re­al­no vred­no­va­la”.
– Neo­prav­dan veo za­bo­ra­va je pao na nji­ho­va ime­na. A pu­na i pra­va isti­na je da su da­li svo­je ži­vo­te za do­mo­vi­nu. Ne­kad se ona zva­la Ju­go­sla­vi­ja. Da­nas se ona zo­ve Cr­na Go­ra, ko­ja je na­sta­la na raz­va­li­na­ma za­ed­nič­ke dr­ža­ve, kao što su to i osta­lih pet me­đu­sob­no pri­zna­tih dr­ža­va – na­gla­sio je on.
Osvr­ću­ći se na sa­dr­žaj knji­ge, ko­ju či­ne uglav­nom krat­ke bi­o­gra­fi­je po­gi­nu­lih bo­ra­ca, La­kić je re­kao da ri­ječ o mla­dim lju­di­ma, ko­ji ni­su bi­li op­te­re­će­ni na­ci­o­na­li­zmom, već na­dah­nu­ti pa­tri­o­ti­zmom.
– Shva­ta­li su do­mo­vi­nu baš ka­ko to i pje­sma ka­že – od Var­da­ra, pa do Tri­gla­va. Ti mla­di bor­ci nijesu ra­zu­m­je­li ni da je naš bra­to­u­bi­lač­ki rat za­pra­vo sa­mo dio glo­bal­nih kon­fron­ta­ci­ja Za­pa­da i Is­to­ka i da ne­ko dru­gi ini­ci­ra te ra­to­ve. Ne­vo­lja je bi­la u to­me što na­rod na Bal­ka­nu, a po­go­to­vo u uru­še­noj Ju­go­sla­vi­ji, pri­pa­da i Is­to­ku i Za­pa­du – pr­vo po osno­vu vje­re, pa on­da i po osno­vu kul­tu­re i tra­di­ci­je. No, to nijesu mo­ra­li da zna­ju po­gi­nu­li mla­di­ći, ali tre­ba­lo je da zna­ju oni ko­ji su do­no­si­li od­lu­ke i ko­ji su ih po­sla­li u po­gi­bi­ju – is­ta­kao je aka­de­mik La­kić.
– Ni­kad se ni­je de­si­lo u isto­ri­ji ove ze­mlje da se dr­ža­va od­ri­če onih ko­ji su gi­nu­li za nju – ka­zao je Ra­dan Ni­ko­lić i na­gla­sio da je knji­ga „Zad­nja li­ni­ja od­bra­ne” ot­por ko­lek­tiv­nom ži­go­sa­nju bo­ra­ca iz Cr­ne Go­re pa­lim u ra­to­vi­ma od 1991. do 1999. go­di­ne od stra­ne ak­tu­el­ne cr­no­gor­ske vla­sti i kri­vo­tvo­ra­ca no­vi­je isto­ri­je. On je is­ta­kao da su oni naj­bo­lji si­no­vi ko­je je Cr­na Go­ra ima­la, što po­ka­zu­ju nji­ho­ve bi­o­gra­fi­je.
– Za­to je sram­no i ka­ta­stro­fal­no da dr­ža­va upor­no dis­kri­mi­ni­še one ko­je je po­sla­la u rat. Ovom spo­men-knji­gom, ko­ja je vječ­ni spo­me­nik i le­gi­ti­ma­ci­ja pa­lih bo­ra­ca, udru­že­nje im oda­je pri­zna­nje i po­sta­vlja zad­nju li­ni­ju od­bra­ne nji­ho­vog ime­na i dje­la uz po­ru­ku da pa­li za otadž­bi­nu i svoj na­rod ni­je­su pa­li uza­lud. Sve se či­ni­lo da ova knji­ga ne ugle­da svje­tlo da­na. Dr­ža­va pre­ćut­ki­va­njem ime­na po­gi­nu­lih pre­ćut­ku­je i bo­ri se pro­tiv tra­di­ci­je Cr­ne Go­re. Ka­da pro­či­ta­te nji­ho­ve bi­o­gra­fi­je, vi­di­te da ni­je­su za­o­sta­ja­li za svo­jim pre­ci­ma. Te bi­o­gra­fi­je bra­ne i njih i ci­je­lu Cr­nu Go­ru – po­ru­čio je Ni­ko­lić.
On je na­ja­vio da će Udru­že­nje bo­ra­ca ra­to­va 1990. Cr­ne Go­re, iako ni­je do­bi­lo ni­ka­kvu po­moć za štam­pa­nje ove knji­ge, po­ku­ša­ti da ob­ja­vi do­pu­nje­no iz­da­nje u ko­jem bi se na­šla i ime­na svih ro­đe­nih u Cr­noj Go­ri, a ko­ji su kao sta­nov­ni­ci ra­tom za­hva­će­nih re­pu­bli­ka stra­da­li u ra­to­vi­ma de­ve­de­se­tih.
U ime izda­va­ča – Knji­žev­ne za­dru­ge Srp­skog na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Cr­ne Go­re, o knji­zi je go­vo­rio Mom­či­lo Vuk­sa­no­vić. On je na­gla­sio da će ova knji­ga bi­ti „stra­šan svje­dok svi­ma oni­ma ko­ji ba­ca­ju bla­to na sve lju­de ko­ji su da­li svo­je ži­vo­te za čast do­mo­vi­ne”.
– Bi­će ovo opo­me­na oni­ma ko­ji su ih po­sla­li u rat, a sa­da ih se od­ri­ču – po­ru­čio je on.
S.Ć.